Legli baba i deda u krevet i baba krene da ga mazi i na

njegovo čudjenje milo mu reče:

– Deda, sećaš li se mladosti kada smo celu noć provodili

radeći one stvari? Kako je to bilo davno!

– Sećam se, sećam. Ali, samo to, sećanje na žalost.

– Imam ideju.

Prošetaj ti do apoteke, sada su svašta smislili, pa uzmi

neki preparat da se bar malo vratimo u mladost.

I deda posluša babu, ode u apoteku a apotekarka mlada,

zgodna, pa još u uniformi koja golica maštu.

Popne se apotekarka na merdevine da dohvati tablete a

deda sa žaljenjem progovori:

– Sidji dete sa tih merdevina.

Upravo sam shvatio da nije do mene, do babe je.