Umro Crnogorac, na žalost, i iz Vranja došao njegov drug

iz vojske sa porodicom, da se oprosti od svog dobrog druga

i prisustvuje sahrani.

U Crnoj Gori je običaj da se glasno oplakuje pokojnik tako

da se sa svih strana čulo naricanje o vrlinama, junaštvu, poštenju

i vrednoći Crnogorca. Vranjancu je stalno zapadalo za uho:

– Jao moj ‘tiću, šta ću ja bez tebe?

– Ode moj ‘tić!

– Gde ćeš ‘tiću moj?

– Ti si junačina bio ‘tiću.

Vranjancu ne bi nešto jasno, čudno mu je sve i prošaputa svojoj

ženi na uvo:

– ‘Bem li ga!!! Biće da ga sas praćku utepaše?