Nakon pedeset godina sretnu se Mujo i Haso u Domu

penzionera i padnu jedan drugom u zagrljaj, davno beše

matura kada je otišao svako svojim putem.

Pozove Mujo Hasu na druženje i kada su stigli njegovoj

kući, kaže Mujo svojoj ženi:

– Ljubavi, molim te skuvaj nam kaficu.

Žena donese kafu i ode a Mujo će opet:

– Mila, a da iseckaš nešto za meze?

Žena mu i to učini.

Kada su se dobrano osolili kaže Mujo:

– Draga, kolači su ti odlični, donesi nam da se zasladimo.

Sluša Haso zadivljeno kako se Mujo umilno obraća ženi

pa će:

– Stvarno sam se raznežio, posle toliko godina ti se i dalje ženi

obraćaš lepo joj tepaš, kao kad ste se upoznali.

Kakva je to ljubav!!! Divota,

– Ma jarane, nije to ljubav.

Zapravo, ja već nekoliko godina ne mogu da se setim kako se moja žena zove.