Šetali baba i deda u poodmaklim godinama svojim kvartom,

razgledali lepe kuće, sumrak, prizor za poželeti i to ih inspiriše

da vode ljubav kao nekad, na neobičnom mestu.

Prisloni deda babu uz ogradu, stisne je i četrdesetak minuta

je nije puštao.

Vodili su ljubav najžešće no ikada.

Kada su završili, stropoštali se na trotoar iznemogli, zajapureni,

presrećni i prezadovoljni.

Baba cvrkutavim glasom šapuće dedi.

– Ovo je bilo božanstveno.

Ne sećam se da si me ikada ovako i ovoliko

voleo. I to na ulici!!! Ni kada smo bili baš mladi.

Deda joj iznemoglim glasom odgovori:

– Da, da. Ali, kada smo bili mladi, ograde nisu bile pod električnim

naponom.