Sede dva Crnogorca u debeloj hladovini i ćaskaju o

svojim planovima kako da postanu bogati i ostatak

života provedu udobno u nekoj boljoj hladovini. Maštaju

kako to da ostvare. Da rade? Nije sigurno da mogu dobro

da zarade. Da igraju loto? Treba da odu u grad da kupe srećku.

Da se bogato ožene? Treba da se pokrenu kako bi našli takve devojke.

U toj diskusiji projuri seoskim putem neki besan džip, podigne

prašinu i od truckanja na neravnom kamenitom putu otvori se

gepek i iz džipa se razleti ogromna svota novca u krupnim apoenima.

Čudo nevidjeno.

Crnogorci i dalje mirno sede u debeloj hladovini i jedan od njih

kaže drugom:

– Eeee, dje je sad onaj vetar sa Rumije da dune i donese one pare?

Kad bi se to desilo, bili bismo baš bogati, očas posla.