Tašta živi sama u kući i za sve i svašta se obraća svom zetu. I kada se nešto pokvari zove zeta. I kada treba nešto da se nabavi, ona opet zove zeta. Osim što ga stalno opterećuje novim obavezama nije mu baš po volji, džangrizava je i u sve se meša a najviše u brak njegov i njene ćerke. Ali, šta će? Voli svoju ženu pa se i dobrano trudi da se nadje tašti. A sav kipi kad joj samo glas čuje. Jednog dana opet zove tašta zeta, ovaj put veoma uspaničeno: – Alo, zete, šta da radim? – Govorite, šta se desilo? – Ma, već neko vreme se oseća plin u kući a ja ni ne znam šta da proverim i šta da radim. – Aaaa, vrlo jednostavno. Vi ste veoma pobožna žena. Zapalite sveću.

Žena srednjih godina dođe kod doktora, sva otečena i plava u licu. Požali  mu se da ju muž pretuče svaki put kada se  uveče vrati iz kafane. Doktor joj sa mudrim izrazom lica reče: – Gospođo, skuvajte čaj od kamilice pa kada muž dođe uveče kući, grgoćite čaj dok muž ne ode na spavanje i za nedelju dana dođite na kontrolu. Posluša žena doktora, svako veče skuva neki čaj i dok muž ne ode na spavanje ona grgoće čaj i tek onda i ona ode da spava. Prošlo je nedelju dana, dođe žena kod doktora na kontrolu i sva srećna pohvali doktora: – Gospodine doktore, vi ste vrlo mudar i pametan doktor, pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, muž je potpuno miran, dodje, istina pijan ali,  ne tuče me više. Ide odmah da spava. Doktor sa smeškom: – Pa to sam  i mislio, da u vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

Nakon nasilja u porodici stradala je žena a muža su optužili, zatvorili i pokrenuli krivični postupak. Zakazano je sudjenje, izveden muž pred lice pravde i na sudjenju sudija kaže okrivljenom mužu: – Optuženi ustanite. I on ustane pognute glave. Sudija mu se opet obrati: – Da li se osećate krivim? – Ne. – Zašto, kada ste priznali da ste ubili ženu? – Varala me je. Zašto da se osećam krivim? – Zašto ste ubili svoju ženu a ne njenog ljubavnika? – Zato, jer je lakše ubiti jednu ženu nego svaki dan novog ljubavnika.

Nezadovoljna žena jer muž stalno gleda neke fudbalske utakmice i predloži mu dogovor koga će se pridržavati. – Biću strpljiva da se završi utakmica ali, nakon kraja koliko bude golova toliko puta da vodimo ljubav. Muž oduševljeno prihvati: – Dogovoreno, najbolje rešenje si našla. Počela utakmica, traljavo igraju obe ekipe, nema golova. Završi se prvo poluvreme bez golova, žena razočarana ali, biće u drugom. Ni u drugom poluvremenu nije bilo golova i žena, potpuno razočarana: – Ipak ti menjaj kanal. Možda na nekom drugom prenose košarku.

Sinu je rodjendan i otac mu kupi praktičan poklon, robota koji je u funkciji detektora laži. Kad neko slaže, robot mu opali šamar. Odluči otac da ga isproba i proveri robota pa ako funkcioniše, biće to i kontrola sina. – Sine gdje si bio danas ? Sin malo pocrveni ali kaže: – U školi. Robot opali šamar sinu. – Dobro, nisam bio u školi. Pobegao sam sa nastave kod prijatelja i gledali film. – Šta ste gledali ? – Hari Potera. Robot opet opali šamar sinu. – Ok, gledali smo po*nić. – Štaaaa? Ja u tvojim godinama nisam ni znao što je to. Robot opali šamar ocu. Mama: – Ha, ha, ha, ha vidi se da je tvoj sin. Robot opali šamar mami.

Venčali se muž i žena i prvu noć oni obavljaju bračne dužnosti, sve pršti celu noć. I sutradan, za vreme prvog porodičnog ručka, čeka muž, pripremio se za bogatu trpezu uzeo viljušku i nož, a ono žena nosi veliki tanjir, a u njemu samo jedna šargarepa. Misli muž, možda je umorna od sinoć i pojede šargarepu. I drugi dan opet isto, čeka muž veliki ručak, a ono opet i to mala šargarepa. Pomisli on, možda misli da sam vegetarijanac. I treći dan žena opet donese jednu šargarepu. Muž poludi, ustane, počne da viče: – Pa dobro ženo, šta ti misliš šta sam ja? Ja sam ogroman čovek, treba mi jaka i bogata hrana. Nisam životinja da jedem samo biljke. Meni treba meso!“ „Eh, dušo, je*eš kao zec, jedeš kao zec.“

Razbolela se svekrva i snaja ostane kod kuće dok je sin ne odveze na pregled kod lekara. Ali, ušeprtljao se sin od brige za materom, nagazio papučicu za gas i suvozačevom stranom udario u ogradu. Svekrva ozbiljno povredjena, prebace je na intezivnu negu a sin javi ženi šta se desilo sa njenom svekrvom i obavesti je da je u bolnici, sa teškim povredama i trenutno je u komi. U to vreme pored nje je sedela komšinica i kada je čula šta se dogodilo, upita snaju: – I kaži draga moja, kako ti je svekrva, kakva je prognoza? – Odlično, bolje nije moglo biti. Trenutno je na intenzivnoj, u blagoj komi. Lekari su rekli da će ubrzo da se probudi i biće dobro, oporaviće se od povreda ali, neće moći da govori.

Žena priča i nabraja komšinici šta je radila ceo dan: „Probudila sam se, brzo se umila, pomuzla krave, nahranila kokoši i zečeve, poterala koze i krave na pašu, probudila decu, dala im doručak, spakovala ih za školu, odvezla ih u školu, naoštrila kosu, pokosila travu, otišla na posao, posvađala se sa šefom, izbacila ga iz kancelarije, zarađivala pare, zaradila pare, došla kući, iscepala metar drva, skuvala ručak, pokupila decu iz škole, nahranila ih, otišla u polje da okopam zelje i krompir do mraka, otišla kod frizera, vratila se kući, uterala krave i koze u štalu, spremila večeru, obnovila osiguranje za auto, nahranila decu, okupala ih, stavila ih u krevet, oprala mašinu veša, platila račune preko aplikacije, pregledala poštu, prostrla veš, pojela koru hleba s maslacem i medom i kad sam se konačno spremila za spavanje , padne mi na pamet: “SUNCE TI j….m! Moj muž! Ceo dan leži na kauču neiz*eban!!!“

Iscrpljena noćnim morama snaja koja baš i ne voli svoju svekrvu, Ode kod lekara da se posavetuje kako da se reši ružnih snova. Doktor pita snaju: – I? Šta to tako ružno sanjate? – Doktore, svake noći sanjam svekrvu kako na lancu vodi nekakvo užasno ružno i zastrašujuće čudovište. Ne mogu da se probudim od agonije i ustajem premorena i prestrašena. Doktor pažljivo sluša i kaže: – Zanimljivo! Nastavite. – Da, zamislite iskežene zube, krvave oči, penu na ustima… – Stvarno zvuči jezivo. – Nije to ništa doktore, strpite se da vam opišem i čudovište.

U domu za stare simpatična baba Gordana, sa svojih 80-tak godina, bila je šampion u vožnji električnih kolica po hodnicima doma. Jurila je maksimalnom brzinom (3,4 km/h) i majstorski ulazila u oštre krivine da uđe u drugo krilo zgrade. I jureći tako hodnikom, iz svoje sobe izađe njen prijatelj Slobodan, podigne ruku i kaže: – Stop, policija, vaše papire od auta, molim. Baba otvori torbicu, izvadi jedan omot od bonbona i staru autobusku kartu i dade je na pregled. Prijatelj pogleda, vrati papire i kaže: – U redu je! Malo kasnije otvore se druga vrata, izlazi njen prijatelj Lazar i vikne: – Stop, policija, molim vaše papire od osiguranja. Pruži baba papirnu maramicu, on je pogleda i kaže: -U redu je, možete da produžite. Taman kada je skrenula u drugo krilo zgrade, otvore se vrata od jedne sobe i na hodnik izađe njen prijatelj Ivan, potpuno go. Baba se uhvati za glavu pa reče: -Šta, zar opet moram da duvan alko-test ?