Izašao deda u dvorište na vazduh i seo na klupu, ali bez gaća. Dolazi mu unuk u posetu, ugleda dedu i kad je shvatio da ovaj sedi bez gaća sa zaprepašćenjem će: – Zdravo deda. Jesi li ti dobro? – Jesam, dobro sam. Što pitaš tako razrogačenim očima? – Kako zašto? Pa vidim da sediš na klupi bez gaća. I opet te pitam, da li si ti dobro kad tako radiš? – Jesam, jesam. – Čuješ li ti mene? Zašto bez gaća? – A, to? Tvoja luda baba me poslala. – Zašto zaboga? – Eeee, sinko. Juče sam sedeo bez šala pa mi se ukočio vrat.

U domu za stare simpatična baba Gordana, sa svojih 80-tak godina, bila je šampion u vožnji električnih kolica po hodnicima doma. Jurila je maksimalnom brzinom (3,4 km/h) i majstorski ulazila u oštre krivine da uđe u drugo krilo zgrade. I jureći tako hodnikom, iz svoje sobe izađe njen prijatelj Slobodan, podigne ruku i kaže: – Stop, policija, vaše papire od auta, molim. Baba otvori torbicu, izvadi jedan omot od bonbona i staru autobusku kartu i dade je na pregled. Prijatelj pogleda, vrati papire i kaže: – U redu je! Malo kasnije otvore se druga vrata, izlazi njen prijatelj Lazar i vikne: – Stop, policija, molim vaše papire od osiguranja. Pruži baba papirnu maramicu, on je pogleda i kaže: -U redu je, možete da produžite. Taman kada je skrenula u drugo krilo zgrade, otvore se vrata od jedne sobe i na hodnik izađe njen prijatelj Ivan, potpuno go. Baba se uhvati za glavu pa reče: -Šta, zar opet moram da duvan alko-test ?

Živeli baba i deda dugo u braku, dočekali duboku starost ali, priroda čini svoje i baba nakon duge bolesti sklopi oči i upokoji se. Ožalošćen deda, ćuti udubljen u misli posle sahrane a njegova deca zabrinuto šapuću kako da mu pomognu da se navikne na samoću i da mu bar malo odagnaju misli o babi na nešto što će ga zanimati. Verovali su da su baba i deda živeli lepo i mirno, jer su se dopunjavali i pazili jedno drugo. Sede oni tako svi, skoro u tišini kad odjednom od lepog sunčanog dana nevreme se spusti, grmi, seva, provala oblaka. Izadje deda na terasu, podigne pogled ka nebu, okrene se deci, uzdahne i tužno kaže: – Eto, upravo je stigla…

Šetali baba i deda u poodmaklim godinama svojim kvartom, razgledali lepe kuće, sumrak, prizor za poželeti i to ih inspiriše da vode ljubav kao nekad, na neobičnom mestu. Prisloni deda babu uz ogradu, stisne je i četrdesetak minuta je nije puštao. Vodili su ljubav najžešće no ikada. Kada su završili, stropoštali se na trotoar iznemogli, zajapureni, presrećni i prezadovoljni. Baba cvrkutavim glasom šapuće dedi. – Ovo je bilo božanstveno. Ne sećam se da si me ikada ovako i ovoliko voleo. I to na ulici!!! Ni kada smo bili baš mladi. Deda joj iznemoglim glasom odgovori: – Da, da. Ali, kada smo bili mladi, ograde nisu bile pod električnim naponom.

Sedi deda na klupi u parku i jeca, suza suzu stiže. Prolaznici primećuju da deda plače i osvrću se kada ga mimoidju ali mu se niko ne obraća, ne pita i ne nudi pomoć. Ipak, naišao je jedan dobar čovek, seo je kraj dede, dobronamerno mu spustio ruku na rame i umirujućim glasom upitao dedu: – Deda, zašto plačete? Mogu li vam pomoći? – E moje dete, oženio sam se lepom i mladom devojkom, kuva svakodnevno i to veoma ukusna jela, održava kuću a kad dodje noć toliko me inspiriše da mi ne trebaju stimulansi, udaram kao mladić. – Pa, vi bi trebalo da sijate od sreće. U čemu je problem kad toliko plačete? – Zaboravio sam gde stanujem…šmrk!!!

Oženio se deda mladom devojkom, zakupio dve spojene sobe u luksuznom hotelu i posle venčanja se smesti u jednu a mlada u drugu sobu. Raspremila se mlada za spavanje i pomislila da od se*sa neće biti ništa ali, bar je deda situiran, obezbediće joj budućnost. Ali, u neko doba noći čuje ona kuc, kuc na vratima koja spajaju njihove sobe. Udje deda i kaže: – Da li je spremno moje luče? Razvali deda od energije a mlada pomisli da je sve super, biće i ljubavi u braku. Nakon desetak minuta opet kuc, kuc, opet deda pita da li je luče spremno i opet zasija punim sjajem. I tako nekoliko puta u toku noći. U jednom momentu kad je ponovo čula kuc, kuc i ušao deda, ona pomisli da je ovo već previše i za nju pa ga pita: – Šta? Zar opet? Deda će radosno misleći da su već jednom imali se*ks: – Nego šta nego opet, zar ti ja ličim na senilnog mlakonju koji ne može više puta?

Ušla baba u apoteku da podigne mesečnu terapiju, stala u red a ispred nje je momak koji već razgovara sa apotekarkom: – Izvinite, da li imate kondome sa ukusom maline? – Na žalost nemamo. Sa takvim ukusom nismo ni imali. – A da li imate sa ukusom jagode? – Sa ukusom jagode smo imali ali, trenutno nema. Neki drugi ukus? – Ako imate sa ukusom ananasa mogao bih da probam. Baba već nervozna od stajanja i čekanja odbrusi momku: – Dobro dete, hoćeš li ti to da koristiš za ono za šta služi ili ćeš da praviš kompot?

Veoma stara baba odgovara na pitanja tužioca na Sudu: – Molim vas recite šta se desilo te večeri? – Sedela sam na svojoj terasi kada se pojavio taj momak i seo pored mene. – Da li ste ga poznavali? – Nisam, ali je bio veoma simpatičan. – I šta se onda dogodilo? – Počeo je da mi miluje noge iznad kolena. – Jeste li pokušali da ga sprečite? – Ne, nisam. Bilo mi je veoma prijatno. Nije me niko dodirivao od kada sam udovica. – I? Šta je bilo dalje? – Dodirivao mi je grudi. – Zašto ga niste sprečili? – Zato što se godinama nisam tako lepo osećala. – A dalje? – Bila sam spremna kao nikada u životu. – Pa je li vam nešto uradio? – Nije. Viknuo je „Aprililili“ jer je bio prvi april, gad jedan. E Zato sam ga upucala.

Vraća se deda autom kući u gluvo doba noći, malo nacvrcan a nagazio papučicu za gas. Zaustavi ga policajac i začudjen da se čovek u ozbiljnim godinama tako neodgovorno ponaša i to vrlo kasno noću. Zatraži dokumenta i pita: – Kuda vi tako žurite u ovo doba noći? Deda malo zaplićući jezikom odgovori: – Idem na predavanje o posledicama preteranog konzumiranja alkohola, duvana i sličnih tvari, o njihovom štetnom delovanju na ljudski organizam, a naročito na mentalno zdravlje, o negativnom učinku na društveni, socijalni, radni i porodični život sa akcentom na opasnost kasnog dolaska kući. – Neverovatno!!! A ko to drži takvo predavanje, i to još u ovo doba noći? – Eeeee, pa moja baba.

Svake nedelje ide baba u crkvu. Jedne nedelje pop je rešio da malo razgovara sa prisutnima i upita: – Koliko vas je oprostilo svojim neprijateljima? Ogromna većina se javila da su oprostili svima koji su im bili neprijatelji, a medju onima koji nisu je i baba. Pop joj se obrati: – Zar vi gospodjo ne nameravate da oprostite svojim neprijateljima? Baba se smeška pa kaže: – Kome da oprostim kad nemam neprijatelje? – Oh, pa to je lepo. Koliko vam je godina? – Na jesen punim devedeset pet. – Divno.Da li biste došli do mene da vas svi vide i da im ispričate kako to da neko ima toliko godina a nema neprijatelje. Baba ustane, dogega se do popa i oštro reče: – Nadživela sam sve, svi su poumirali…!