Razbolela se svekrva i snaja ostane kod kuće dok je sin ne odveze na pregled kod lekara. Ali, ušeprtljao se sin od brige za materom, nagazio papučicu za gas i suvozačevom stranom udario u ogradu. Svekrva ozbiljno povredjena, prebace je na intezivnu negu a sin javi ženi šta se desilo sa njenom svekrvom i obavesti je da je u bolnici, sa teškim povredama i trenutno je u komi. U to vreme pored nje je sedela komšinica i kada je čula šta se dogodilo, upita snaju: – I kaži draga moja, kako ti je svekrva, kakva je prognoza? – Odlično, bolje nije moglo biti. Trenutno je na intenzivnoj, u blagoj komi. Lekari su rekli da će ubrzo da se probudi i biće dobro, oporaviće se od povreda ali, neće moći da govori.

Taština osveta: Zet i tašta su u stalnom nadmetanju, prepucavanju, zajedljivim opaskama. Ne vole se pa to ti je. Tašta je malo tolerantnija jer je centar priče ipak njena ćerka ali, osvanuo je i taj dan kada je uspela da doskoči zetu. Sedeli su njih dvoje u bašti uz kafu i čekali da im se pridruže ostali. Odužilo im se vreme druženja i zet, da bi prekratio mučenje, obrati se tašti: – Je li tašta, da li znaš da igraš šah? Mogli bi malo da prekratimo vreme dok ne pristignu ostali. Tašta, sa ogromnim zadovoljstvom na licu, odgovori zetu: – E moj zete, da znam nikada ne bih dala kraljicu za konja.

Sreće snajka svekrvu u hodniku posle prve bračne noći a izgleda kao da je mamurna. Svekrva k’o svekrva, nije mogla da odoli pa je odmah pristupila testiranju poslušnosti i proveri koliko će biti koristi od snajke pa joj kaže: – ‘ajde snajka, donesi mi der , ako ti nije teško, ovaj bokal vode ali, sa one česme u dvorištu. Snajka nevoljno prihvati da svekrvi usliši molbu pa joj usiljeno odgovori: – Nije mi teško, sada ću ja, očas posla . Izadje snajka u dvorište, napuni bokal vodom i vrati se u kuću: – Evo, izvoli. Svekrva opet, kao i sve svekrve, rešila da zanoveta pa veli snajki: – A jel’ otekla malo? ( Voda ) Snajka je još uvek u svom svetu i odgovara o njenim mislima od prve bračne noći iz kreveta: – Maaa, jeste. I to mnogo. Ne mogu ni da sednem.

Spremile se četiri svekrve i pet snajki da odputuju do Slovenije na odmor jer još jedino u Sloveniji nisu bile od svih bivših republika ex yu. Sele svekrve u jedan auto, a snajke u drugi, jer je dug put pa de se sve mogu lepo ispričati i uživati. Kad posle dužeg puta negde u Hrvatskoj u oštroj krivini slete svekrve sa puta i stropoštaju se u veliku provaliju i sve četiri poginu na licu mesta. Brzo se zaustaviše snajke i požure da vide šta je sa svekrvama, čim su videle da su otišle kod Svetog Petra na istinu, počeše se snajke radovatu samo jedna počela da plače i rida da je jedva ostale snajke smiriše. Čim su je smirile upitaše je: Šta ti je? Što tako plačeš? A ona će jadna kroz suze: – Pa ja moju Svekrvu nikako nisam mogla nagovoriti da pođe sa nama…

Svekar je dobio dve snajke, oženio oba sina. Žive svi u istoj kući i funkcionišu kao i svaka druga porodicva, sa lepim momentima a i nesporazumima. Svekar provodi deo dana i u kafani sa društvom i naravno, ispriča po koji dogadjaj iz porodice, ali se uglavnom hvali. Jednog dana neki seoski šeret odluči da ga dovede u neugodnu situaciju i upita nešto da svekar ne može da odgovori neutralno: – Je li, Boga ti, stalno pričaš da dobro živite i dobro se slažete u zajednici. Nego, kaži ti nama koja je ti je snajka bolja. – Iskreno, ova što je od mladjeg sina. – Uuuu, a zašto je ona bolja? – Kada ovoj od starijeg sina kažem da nešto uradi ona kaže: “ Matori, jedi go*na!!!“, a kad kažem ovoj od mladjeg, ona je fina, kaže: “ Ćale, ne jedi go*na!“

Leži tašta u bolnici na ispitivanjima a to baš potrajalo. Nestrpljiv zet odluči da ode do bolnice i potraži njenog lekara. Sačeka ga u hodniku: – Izvinite doktore, šta se dogadja? Kako je moja tašta? Doktor duboko uzdahne: – Ne znam kako bih vam to rekao? Znate, ja znam da vam je to tašta pa mi je teško da vam kažem istinu. Eto, moram da vam saopštim, ono najgore… Zet odmahne rukom: – Slobodno kažite, šta je tu je. Doktor klimne glavom: – Nije joj NIŠTA.

Oženila svekrva sva tri sina istog dana i svakom dala po jednu sobu u porodičnoj kući. Neverovatno radoznala šta se dešava prve bračne noći njenih sinova i snajki, odluči da prisluškuje. Na vratima najstarijeg sina čuje da se snajka smeje veoma glasno. Kod srednjeg sina snajka plače ali kod najmladjeg mukla tišina. Kad su svi ustali, svekrva ne bi bila svekrva, na lakat bi progovorila pa uz kafu pita: – Zašto si se ti smejala? – Smejala sam se tvom sinu. Moje iskustvo je ogromno, očekivala sam mnogo više. – A što si ti plakala? – Meni je bilo prvi put, paaa ostalo znate. – Dobro, a zašto si ti stalno ćutala? – Kad već želiš da znaš, da je tebi cele noći ku*ac bio u ustima i ti bi ćutala.

Oženila se trojica braće i svekrva zamoli snajke da joj često pišu kako im je u braku sa njenim sinovima i da li ispunjavaju svoje bračne obaveze. Zamolila ih je samo da umesto reči se*s koriste šifru kolači. Nakon nekog vremena piše prva snajka: – Draga svekrvo, dobro živimo, imamo stan, auto, posao ali kolače jedemo jednom mesečno. Piše druga: – Nije nam loše, sve ide po planu, kućimo se polako a kolače imamo jednom nedeljno. Treća: – Nemamo ništa, izgubili smo posao, gazdarica nam podigla kiriju, samo kolače imamo 3-4 puta dnevno. – Za sada toliko, moram da prekinem jer vaš sin upravo liže tacnu.

Taštin status: Kuca neko na taština vrata i to je, naravno, njen zet. Snužden, plačljiv sa gomilom kofera i kesa u rukama. Snuždeno upita taštu: – Da li mogu da udjem? – Zašto da udješ? – Pa, da se uselim kod vas. – Zar nema gde drugde da odeš? Uostalom, kaži razlog, šta se dogodilo? – Posvadjao sam se sa vašom ćerkom. – I? – Paaa, poslala me je dodjavola i ja došao.

Svekrva Udala se devojka iz grada za seljaka iz interesa, ali joj je srce pripadalo momku u rodnom gradu. Poželela je da se tajno vidi sa njim i smisli priču da mora da ide na neku sahranu. Svekrva nije imala poverenja da snaja ide sama pa je krenula sa njom. Kada se snaja čula sa bivšim momkom, požalila se da ne zna kako da izvede susret a, da svekrva ne sazna. Momak je uteši rekavši: – Ne brini, imam ja ko će da je zabavi takvim kre*anjem da neće ni misliti gde si ti. Kada su se snaja i svekrva vraćale kući u selo, svekrva se razdragana obrati snaji: – Za tebe ne znam, ali ja moram obavezno da dodjem na 40 dana.