Razvlači Fata kore za pitu a Mujo se vratio sa posla i zatekne

je u veoma inspirativnoj pozi.

Onako, blago nagnuta nad stolom, njiše kukovima, poželjna

g*za, suknjica se blago zadiže i vraća.

Ma, proradila Muji sva čula. Pridje Mujo, uhvati Fatu, zadigne

joj suknjicu do kraja i očas posla zadovolji svoje potrebe.

Pobuni se Fata:

– Bolan Mujo, zašto si toliko brzo uzeo ovo blago?

Još ni jednu koru nisam razvukla a ti gotov.

– Bona Fato, mogao bih ja to i mnogo duže ali, treba svakog trena da

dodje Haso, znaš, po onaj bicikl što sam mu obeć’o.

– E Mujo, nije trebalo da žuriš. Haso je već bio.

– Ma kada?

– Eto, nešto malo pre no što si ti doš’o.

– I koliko se zadržao?

– Šta ja znam. Možda jedno, rec’mo četiri kore.