Perica je stalno u školi na času zapitkivao učitelja ili

imao po nešto da doda kada ovaj govori i ometao nastavu.

Učitelj ga opominjao, molio, kažnjavao, slao kući, kod direktora.

Perica je i dalje ometao učitelja u radu. Učitelj nije više imao kud

i pošalje Pericu kod psihologa na razgovor.

Nakon nekoliko razgovora, psihologu uspe da ubedi Pericu da,

kad god ima potrebu da nešto kaže, u sebi najpre izbroji do sto,

i to će mu pomoći da se uzdrži.

Jednog hladnog i kišovitog dana učitelj je seo pored peći u uglu

učionice i ugleda Pericu kako miče usnama a da se ništa ne čuje,

i zabrinuto mu se obrati:

– Perice, jesi li dobro?

Perica nastavi, ovaj put glasno:

– Devedeset osam, devedeset devet, sto, gori vam džemper.