Mladi Bosanac oženio strastvenu ženu i nakon venčanja

se uselili u novi stan, u novoj zgradi.

Svake noći se iz njegovog stana u ljubavnom zanosu čuje

uzdisanje, cičanje, stenjanje.

Komšija koji ima spavaću sobu do njihove zazvoni na vratima

i zamoli Bosanca:

– Nemoj se ljitit’, ali, ne možemo da spavamo od vas dvoje.

Ili se malo obuzdajte ili stavi ženi krpu u usta da je malo utišaš.

– Hoći i izvin’te. Nismo znali da je toliko bučna.

Sledeće noći viče Bosanac:

– Komšo, jel’ vako dobro?

– Dobro je, dobro.

Druge noći opet će Bosanac:

– Ej komšo, a jel’ dobro?

– Jeste, jeste.

Treće noći isto pitanje i komšija popi*di pa se prodere:

– Ma vadi tu krpu, ceo komšiluk misli da mene je*eš.