Razbolela se stara Leskovčanka, leži dugo u postelji i konačno

od sve dece dodje unuk da je obidje.

Razgovarali su o njenoj bolesti, njenim potrebama, o tome ko

joj sve priskače u pomoć i na kraju baba kaže unuku:

– Nego sinko, s’g ću ti kažem na koje ja mislim dok ležim.

– Kaži baba, sve što mogu da učinim, učiniću.

– Ću ti kažem moju poslednju želju.

– A koja ti je poslednja želja?

– K’d umrem, sa’ranite me u podrum i toj pored oni burići sas

rakiju.

– Pobogu, kako u podrum? Zašto tamo?

– Pa tako ću budem sigurna da će dolazite, pi*da li vam materina.