Perica imao zabranu izlaska iz kuće, pa smisli i pita tatu da se zajedno prošetaju. Odluči tata da izadje u grad sa Pericom da šetaju i da se druže. Možda će da odu i u bioskop, nekako tata stalno ima posla i ne posvećuje Perici dovoljno pažnje, pa pomisli možda će pozitivno uticati na Pericu.  Šetajući naidju na školu i Pericin tata posramljeno pita sina: – Lepa i velika škola. Zar ne Perice? – Da, tata. – Čini mi se da je to škola u koju ti ideš. – Da tata. – Nešto mi je poznata. – Da tata. – E, pa da, vidiš Perice i ja sam išao u istu školu pre 20 godina. – A Perica će na to: Sad mi je jasno zašto mi učitelj kaže da takvog idiota kao što sam ja nije sreo 20 godina!

Otišao Perica u školu i na času matematike učiteljica ga izvede pred tablu da rešava zadatke. Muči se Perica ali, ne ide nikako. Učiteljica bila dobre volje tog dana pa mu zada lakši zadatak. I, ništa. Nema pojma Perica. Pošto nije imala izbora, učiteljica upiše Perici jedinicu iz matematrike. Stiže Perica kući i mama ga pita: – Kako je bilo u školi? – Imam mama dobru i lošu vest. – Kaži prvo dobru vest. – Dobio sam peticu iz matematike. – Bravo Perice, a koja je loša? – Loša vest je da je to laž.

Pericina molitva: Pozvali prijatelje Pericini roditelji na ručak nekim svečanim povodom, okupili se za stolom i kako pravila nalažu, neko treba da izgovori molitvu. Perica je tog dana bio specijalno „nadahnut“ pa se ponudio da baš on izgovori molitvu. Roditelji se slože sa njegovom željom pa mu mama kaže: – Izvoli Perice, nadam se da nisi zaboravio neki deo. – Nisam, sve sam zapamtio. I Perica u dahu izgovori: – Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj deci iako su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti sinu naših prijatelja što se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu.

Perica mlati pare: Vrati se Peričin otac sa puta kući, a majka je baš tada bila sa ljubavnikom u sobi. Kada je čula da se muž vratio, ona brzo zatvori ljubavnika u orman.  Perica je sve to video, pa je stao pred orman: – Čiko, ako ne kupite mog medu za 100 evra, ja ću reći tati da se sakrivate u ormanu!“ Čovek se uplaši pa mu brzo plati. Posle nekoliko minuta Perica se vrati i i traži medu nazad. Ovaj ga vrati. Perica se opet pojavi ispred ormana i kaže: – Čiko, ako ne kupite mog medu za 500 evra, ja ću reći mome tati da ste tu!“ Čovek opet plati. I Perica zaradi velike pare. Kad je majka čula šta je Perica uradio: – Perice, to što si uradio je greh! Odmah idi u crkvu da se ispovediš! Perica trknu u crkvu i ode na ispovest. Pop ga pita: – Sine moj, koji je tvoj greh? A Perica i dalje ganja svoju priču: – ‘ocete li da kupite mog medu?“ A pop: – Ma daj bre prestani sa tim medom već jednom!“

U Pericinom razredu učiteljica postavlja pitanje djacima: Deco, da li neko zna da mi objasni kako funkcioniše država? Sav važan javi se Perica da objasni. – Izvoli Perice, baš me zanima kako ti to razumeš. Samo te molim da budeš pristojan. – Država je kao prekookeanski brod. Na čelu broda je kapetan, u državi je to premijer. Posada su ministri i svi zajedno brinu da brod izbegne oluje, savlada talase, da reši sve probleme. Učiteljica je iznenadjena Pericinim razmišljanjem pa ga pita dalje: – Bravo Perice, to je odlično poredjenje. A gde je tu narod? Perica opet daje logičan odgovor: – Narod su putnici. Učiteljica je srećna što se Perica uozbiljio pa nastavi: – I šta rade putnici? Perica kao iz topa: – Putnici povraćaju po kapetanu i posadi…

Pericin domaći zadatak: Dobio Perica domaći zadatak da napiše sastav na temu „Samo je jedna mama!“ Kada je došao u školu strpljivo je čekao svoj red da pročita sastav. Najpre je učiteljica prozvala Dunju i ona je pročitala: – Kad god se povredim mene zaista uopšte ne boli samo ako mama poljubi. Tako je bilo i pre nekoliko dana kada sam pala sa bicikla. Pohvali učiteljica Dunju i nastavi sa prozivkom. Na redu je Una: – Moja mama je jedinstvena. Kada sam tužna napravi moje omiljene kolače koje niko ne ume da napravi tako lepo. I Uninim sastavom je učiteljica bila zadovoljna, a onda zamoli Pericu da pročita svoj sastav: – Moja mama je pekla palačinke a u kuhinji nije bilo džema. Pošalje me u ostavu da donesem dve tegle. Odem ja do ostave i vidim da nema druge tegle pa joj doviknem „Samo je jedna mama!“

Perica je već srednjoškolac ali bez imalo promena u ponašanju. I stiže prosvetna inspekcija u Pericinu školu a razredna u panici da Perica ne lupi nešto. Zato zamoli devojke da krenu iz učionice vrišteći ukoliko Perica izgovori nešto neprimereno. Inspektori ispitivali učenike o svemu pa i o tome koliko su obavešteni o dogadjajima u njihovom gradu. – Da li neko od vas zna šta je ovo što se gradi pored vaše škole? Javi se Perica: – Ja znam. – I? Šta kažeš? – Javna kuća. Učenice vrišteći krenu u trku ka vratima a Perica povika: – Gde ste pošle? Pa tek su temelje digli!!!

Krenuo Perica u školu čemu se baš radovao i od prvog dana je marljivo radio, učio, trudio se ali, muke tantalove, jako mu je teško išlo učenje. Uključila se cela familija, pomažu svi, i brat i mama i tata. Ali, ni makac. Matematika je Perici zaista zadavala mnogo muka. Učili ga brojanje svi od reda, ali uzalud. Rezultati su stalno izostajali, nikako da nauči. I, konačno se jednog dana vrati kući presrećan i radostan vičući još sa ulice: – Mama, mama, naučio sam da brojim. Mama, naravno srećna zbog njega: – Odlično Perice. A do koliko si naučio da brojiš? – Do pet. – Hajde da čujemo. – Dva, tri, četiri, pet. – A gde ti je jedan? – Pa, kod učiteljice u dnevniku.

Čuo Perica od drugara u školi da odrasli imaju tajne a deca treba to da iskoriste i izvuku koju kintu. Treba samo da kaže: “ Saznao sam sve, od samog početka do sada!!! „, iako nema pojma ni o čemu se radi. Dopala se Perici šansa da lako dodje do novca pa reši da proba i proveri da li ti uopšte pali. Ušunja se u kuhinju i šapne majci: – Mama, saznao sam sve, od samog početka do sada! Mama prebledela od straha, za tren se pribrala i pružila 500 dinara Perici pa mu kaže: – Evo ti ali, To je cena ćutanja. Ni reči tvom tati. Oduševljeni Perica nenadanim uspehom, iz istih stopa otrči u garažu i naglašenim tonom kaže tati: – Saznao sam sve, od samog početka do sada! Tata se malo zbuni ali se pribra i pruži Perici 1000 dinara: – Evo ti za džeparac i to je cena tvog ćutanja. Ni ne pomišljaj da ovo spomeneš mami. E, sada se Perica polakomi pa sve to sprovede i u dvorištu, ovaj put se obrati njihovom baštovanu. Baštovanu krenuše suze, čučne ispred Perice, čvrsto ga zagrli i sa olakšanjem progovori: – Sine moj!!! Dodji da zagrliš tatu.

Perica iz dosade smišlja nestašluke i krene biciklom da se vozika ne bi li sreo policajca da ga malo začikava. Vozi on i ugleda policajca , zaustavi bajs, pridje i pita: – Mogu li nešto da vas pitam? – Kako da ne. Šta je problem? – Zapravo, pogodite koja je razlika izmedju vas i tramvaja? Policajac se nasmeši, ipak je Perica samo dete, pa mu kaže: – Ne, ne znam. A koja je razlika? – Tramvaj je plavlji od vas. Ha, ha, ha… Policajac sada ljutito: – A znaš li ti Perice koja je sličnost tebe i tramvaja? Perica se zbuni: – Aaaa, koooojaaa? – I ti i tramvaj idete u stanicu.