Posted in Vicevi o Perici

Perica se malo ze*nuo

Perica iz dosade smišlja nestašluke i krene biciklom da se vozika ne bi li sreo policajca da ga malo začikava. Vozi on i ugleda policajca , zaustavi bajs, pridje i pita: – Mogu li nešto da vas pitam? – Kako da ne. Šta je problem? – Zapravo, pogodite koja je razlika izmedju vas i tramvaja? Policajac se nasmeši, ipak je Perica samo dete, pa mu kaže: – Ne, ne znam. A koja je razlika? – Tramvaj je plavlji od vas. Ha, ha, ha… Policajac sada ljutito: – A znaš li ti Perice koja je sličnost tebe i tramvaja? Perica se zbuni: – Aaaa, koooojaaa? – I ti i tramvaj idete u stanicu.

Posted in Vicevi o Perici

Kazna za Pericu

Piše učiteljica na tabli, Perica pažljivo prati čas ali, primeti nešto ispod učiteljicine podignute ruke i glasno prokomentariše: – Pa vi učiteljice nemate dlake ispod leve ruke. Učiteljica se postidi i pobesni: – Spakuj stvari i idi kući. Nastava je za tebe danas završena. Sutradan ista situacija samo što je učiteljica podigla desnu ruku i Perica opet glasno primeti da nema dlaka. Učiteljici prekipelo pa ga pošalje kući, ovaj put na nedelju dana. Grdili ga i kaznili kod kuće i kada se Perica vratio u školu, odlučio je da ćuti. Ali… Učiteljici ispadne olovka na pod, Perica krene da je podigne, medjutim učiteljica se već sagla i Perica vidi šta se dešava ispod suknje. Učiteljica pocrvene ali Perica ode do klupe i krene da pakuje stvari. Strepeći da će reći šta je video ipak ga strogo pita: – Kuda si ti krenuo? – Izvinite, ne smem da kažem, ali vi znate šta sam video tako da je za mene ova školska godina završena.

Posted in Vicevi o Perici

Iskreni Perica

Sedi Perica u dnevnoj sobi, malo gleda televiziju, malo igra igrice a njegov otac sve vreme u tišini čita novine. Iako priželjkuje da mu se otac malo posveti, ne sme da ga prekida u čitanju. Kada je otac stigao do biznis strane Perica se ponada da će uskoro da mu se pridruži ali, umesto toga otac pročita da vrednost deonica pada i glasno opsova: – Je*o ti pas mater. Perica se prepade misleći da je nešto skrivio i da se njemu otac obraća pa brzo odgovori: – Nije tata, stvarno nije. Komšija je, eno ga u dvorištu je..!

Posted in Vicevi o Perici

Kad Perica posluša

Perica je stalno u školi na času zapitkivao učitelja ili imao po nešto da doda kada ovaj govori i ometao nastavu. Učitelj ga opominjao, molio, kažnjavao, slao kući, kod direktora. Perica je i dalje ometao učitelja u radu. Učitelj nije više imao kud i pošalje Pericu kod psihologa na razgovor. Nakon nekoliko razgovora, psihologu uspe da ubedi Pericu da, kad god ima potrebu da nešto kaže, u sebi najpre izbroji do sto, i to će mu pomoći da se uzdrži. Jednog hladnog i kišovitog dana učitelj je seo pored peći u uglu učionice i ugleda Pericu kako miče usnama a da se ništa ne čuje, i zabrinuto mu se obrati: – Perice, jesi li dobro? Perica nastavi, ovaj put glasno: – Devedeset osam, devedeset devet, sto, gori vam džemper.

Posted in Vicevi o Perici

Kod se ne posluša Perica…

Dolazi Perica na usmeni ispit potpuno nespreman i stavi hiljadu evra u indeks. Profesoru se to dopadne pa mu postavi lako pitanje: – Ko je bacio atomsku bombu na Hirošimu? – Amerikanci. I Perica položio ispit i sav srećan šapne kolegi šta da uradi. Udje Pericin kolega ali stavi 500 evra u indeks. – Ko je bacio atomsku bombu na Hirošimu? – Amerikanci. – Koliko ih je poginulo? – 70-80 hiljada. Udje i sledeći Pericin kolega Ivica, medjutim nije mogao da posluša Pericin savet jer je štreber i dobar je student. Pita ga profesor: – Ivice, Ko je bacio atomsku bombu na Hirošimu? – Amerikanci. – Koliko ih je poginulo? – 70-80 hiljada. – Ivice Molim njihova imena, pojedince da napišeš na tabli!

Posted in Vicevi o Perici

Buni se Perica učitelju

Perica: Domaći zadatak za Pericu je noćna mora. Pisao sastav, mučio se, trudio, vapio za pomoć mami i tati i jedva je nekako uspeo da završi. Došao u školu, predao učitelju svesku sa napisanim sastavom i sa strepnjom iščekivao komentar i ocenu. Učitelj čita i sve ne veruje: – Perice, sastav je toliko loš da nije ni za jedinicu. Šta sa tobom da radim? – Mnogo sam se trudio učitelju. – Nije dovoljno. Uzmi svesku i drugi put se više potrudi. Uzme Perica svesku, otvori da vidi tu tužnu jedinicu, kad tamo samo piše: „Majmun“. Perica se obrati učitelju: – Ali, rekli ste da ću dobiti jedinicu a samo ste se potpisali.

Posted in Vicevi o Perici

Poslušni Perica

Perica: Spremila mama Pericu za raspust da ide kod babe i dede. Dala mu bezbroj instrukcija kako da se ponaša i šta sme da radi i govori. Izmedju ostalog: – Molim te Perice, kada ti se, na primer, piški, ti kaži da ti se zviždi. Stigne Perica kod babe i dede i kada je u toku noći morao da ide da piški, šapne dedi, jer je on bio još budan: – Deda, meni se zviždi. – Nemoj sada, probudićeš babu. – Ali, meni se jako zviždi. – Sačekaj do jutra. – Ne mogu da izdržim, moram odmah. – Dobro, onda zviždi dedi na uvce.

Posted in Vicevi o Perici

Pericin prevod

Pericin razred posetio prosvetni inspektor i na času engleskog lepa nastavnica napiše rečenicu na tabli i pita ko će to da prevede. Svi učenici se umirili, niko ne podiže ruku ali se prijavi Perica. Nastavnica nije bila baš srećna ali, nije imala izbora: – Izvoli Perice. – Kakvo du*e ova ima, a tek si*e. Ala bih je je*o!!! Nastavnica pobesni i izbaci Pericu sa časa sva crvena u licu. Perica u prolazu kaže inspektoru: – Ćoravi, zašto mi šapućeš kad ne znaš engleski?

Posted in Vicevi o Perici

Perica i izgovor

Došao Perica iz škole kod dede i zamolio ga: – Nemoj nikom da kažeš, molim te, ali ja se danas nisam pripremio za nastavu i morao sam da se vratim iz škole. – Neću zlato dedino ali, nemoj više nikad da izbegavaš školu. Sede oni tako u bašti i razgovaraju i deda ipak izadje malo na ulicu da izvidi situaciju. Kad, ono Pericin razredni prilazi dedinoj kući. Deda mahne Perici da udje u kuću i šapatom mu saopšti da se približava razredni starešina. Perica brzo kaže dedi: – Beži ti u kuću. – Zašto? Nisam ja otišao iz škole. – Nisi ali, rekao sam mu da si ti umro.

Posted in Vicevi o Perici

Kako Perica piše sastav

Dobio Perica domaći zadatak od učitelja u školi da napiše sastav o tome kako je proveo vikend. Uslov je da se sastav sastoji od sto reči. Pericin sastav je glasio: – U nedelju sam obojio klupu u dvorištu crvenom bojom. Učitelj naravno nije zadovoljan: – Perice, rekao sam da treba da napišeš sastav od sto reči. – Gde ti je još 91 reč? – Perica odgovori u svoju odbranu: – Sve ostale reči nisam smeo da napišem jer ih je izgovorio moj deda kada je seo na sveže ofarbanu klupu da rešava ukrštene reči.