Došao Lala kod brice, da ga obrije, a sve vreme merka lepu i jako zgodnu manikirku. Došao red na njega, sede on za stolicu, poče brica da ga brije, a Lala se nonšalantno okrenu  i dobaci manikirki: – Je li jutkice, hoćemo li da izađemo malo na večericu i da se provedemo? Manikirka će: Ne lalo, udata sam, žao mi je. Lala će manikirki: – Ta recide svome mužu da ćeš da izađeš sa nekom tvojom frajlom… Manikirka: – Reci mu ti Lalo, upravo te brije….

Razbolela se stara Leskovčanka, leži dugo u postelji i konačno od sve dece dodje unuk da je obidje. Razgovarali su o njenoj bolesti, njenim potrebama, o tome ko joj sve priskače u pomoć i na kraju baba kaže unuku: – Nego sinko, s’g ću ti kažem na koje ja mislim dok ležim. – Kaži baba, sve što mogu da učinim, učiniću. – Ću ti kažem moju poslednju želju. – A koja ti je poslednja želja? – K’d umrem, sa’ranite me u podrum i toj pored oni burići sas rakiju. – Pobogu, kako u podrum? Zašto tamo? – Pa tako ću budem sigurna da će dolazite, pi*da li vam materina.

Naravio Piroćanac kapiju i kad je završio, zafali mu malo ulja da podmaže šarke. Misli Piroćanac kako sad da podmaže šarke da kapija ne škripi a nema nikakvog ulja u kući. Doseti se Piroćanac i naredi sinu da uzme flašu, ode kod komšije i kupi ulje za podmazivanje. Sin se snebiva, još nije naučio piroćanske štosove, pa pita oca: – Kako da kupim bez para? Otac prilično siguran da će moći bez para: – Samo ti idi sine, ne trebaju ti pare. Mali ode kod komšije, ovaj mu sipa litar ulja i zatraži pare. Mali odgovori: – Tatko nije dao pare. – Onda nema ulja – reče komšija i vrati ulje nazad. Klinac ode kući i vrati ocu praznu flašu i reče: – Komšija neće da pokloni ulje, traži da mu platimo. Piroćanac uze flašu, nagnu je nad šarku i odgovori sinu: – Jesam ti rek’o da ne treba pare, ima taman da podmažem šarke.

Crnogorac i Crnogorka vode ljubav i nakon jako kratkog vremena ona shvati da on ubrzano diše i koluta očima. Očigledno je da se približava vrhuncu i u strahu od začeća Crnogorka viknu: – „Nemoj u me, nemoj u me.“ Crnogorac ljutito povika: -„No, ću u se.“ U isto vreme u Vojvodini ljubav vode Sosa i Lala. Sosa takodje primeti da će Lala uskoro da doživi vrhunac pa u strahu povika da ga opomene: – „Nemoj Lalo, nemoj unutra – zatrudneću. Nismo to planirali“ A Lala će na to sasvim smireno, kao i uvek: – „Dobro, Soso, ajmo ondak na terasu.“

Došao mali Piroćanac iz škole pa kaže ocu: – Tatko, sutra je u školu maskenbal, će mi kupiš masku? – Oću sine, ću ti kupim masku! Ode Piroćanac u grad, u jednoj prodavnicu nađe on maske, ali cene visoke, od 3000 do 5000 din, u drugoj prodavnici isto tako – preskupo! Kako da da tolike pare za samo jedan dan!!! Vrati se Piroćanac kući, pozove sina i kaže da mu je kupio masku, a onda mu turi čačkalicu u du*e i kaže mu u šta se maskirao. Sutradan, ode mali Piroćanac u školu i deca ga pitaju: – A be, mi svi imamo maske, gde je tvoja? U šta si se ti maskiro? – Ja sam ratluk, eve je čačkalica, kaže mali Piroćanac pa pokaže na du*e.

Lala i Gedžda se napili pa Gedža započe raspravu: – Dobro, majka mu stara, kakav ste vi to narod? Jeb*vali vas Austrijanci, vi ništa. Jeb*li vas Mađari, vi ništa. Jeb*li vas Nemci, vi ništa. Trpeli ste sve i čekali da mi dodjemo da vas oslobadjamo. Treba malo da pokažete zube. Lala se malo snebiva ali, ipak odgovori Gedži: – Šta da mu radim, tak’i smo… nego, deder ti meni reci kol’ko ste vi ono godina bili pod Turcima? – Petsto godina. Zašto je to bitno? – Ta nećeš mi valjda kasti da su oni baš svih 500 samo godina drk*ali?! E moj Gedžo…

Jedva upali auto Leskovčanin i izađe iz garaže na put počeo da juri kroz grad vidno pijan, krivuda ulicama, pukom srećom se ne dešava nesreća. Na raskrsnici prodje kroz crveno svetlo, beže pešaci, sklanjaju se automobili. Neko je dojavio policiji da Leskovčanin vršlja ulicama grada i patrolno vozilo krene u poteru sa namerom da spreči nesavesnog vozača da izazove neku nesreću. Na jedvite jade Leskovčanin zaustavi auto kada ga je sustigla patrola, otvori nekako prozor i policajcima beše sve jasno pa će jedan od njih: – Gospodine, jeste li svesni šta radite? Pijani, brza i nekontrolisana vožnja. Ni jedna kazna nije dovoljna za takav javašluk. Moraću da vas isključim iz saobraćaja. – Nemoj bate, jedva sam se uključija.

Bavi se Lala stočarstvom i ode sa Sosom na stočnu pijacu da proda svoju robu i usluge. U medjuvremenu, do njegove farme stigne čovek prilično ljut i zatekne samo malog Lalu. – Gde ti je otac? – Otišao je na stočnu pijacu. – A mater? – I ona je otišla sa njim. – A da li ti je brat kod kuće? – Nije ni on. Otišao je nekim poslom. Mogu li ja nekako da pomognem? – Ma kako ćeš mi ti pomoći? Lala i Sosa moraju da reaguju. Tvoj brat je mojoj jedinici napravio dete. Moramo nekako da se dogovorimo šta nam je činiti. – U pravu ste. Ne mogu da vam pomognem. Znam da otac za bika uzima trista evra, za jarca dvesta. A koliko će da vam naplati za brata, nemam pojma. Morate njih da sačekate.

Otišao Leskovčanin kod lekara na pregled, nešto ga muči stomak već duže vreme. Obavio sve preglede, prošao sve provere, krv, ultra-zvuk i ostalo, gde mu je doktor stručno pa još uz korišćene latinskih naziva za bolest objasnio kako mu se spustio želudac. Vratio se kući gde ga nestrpljivo čeka žena da čuje vesti: – I? Koje ti je rekja? Leskovčanin se izveštačeno nasmeši: – Koje će mi kaže? Dobro je. – Znači, nesi bolan? Leskovčanin slegne ramenima: – Malo su mi se pokarabasili organi. Žena zbunjeno: – Pa, koje ti je toj? Leskovčanin se počeška po glavi: Zbunjeni leskovčan odgovori ženi: – Otišja mi želudac u ku*ac.

Lala se obratio lekaru za savet kako da obuzda hiperaktivnost. Pita ga lekar: – Kako vam protekne radni dan? – Ta evo ‘vako. Čim se probudim opkoračim Sosu, bacim nešto u kljun i pravo na njivu. Radim na njivi, vrnem se kući, opet bacim nešto u kljun, opkoračim Sosu pa prilegnem. Kad odremam, opkoračim Sosu, ručam k’o čovek i opet na njivu. E, ondak, kad dodjem kući, večeravam, opkoračim Sosu pa legnem i o’ma zaspem. – Pobogu Lalo, pa koliko puta ti to dnevno vodiš ljubav? – Ta kakva ljubav doktore, ja spavam do zida.