Naravio Piroćanac kapiju i kad je završio, zafali mu malo ulja da podmaže šarke. Misli Piroćanac kako sad da podmaže šarke da kapija ne škripi a nema nikakvog ulja u kući. Doseti se Piroćanac i naredi sinu da uzme flašu, ode kod komšije i kupi ulje za podmazivanje. Sin se snebiva, još nije naučio piroćanske štosove, pa pita oca: – Kako da kupim bez para? Otac prilično siguran da će moći bez para: – Samo ti idi sine, ne trebaju ti pare. Mali ode kod komšije, ovaj mu sipa litar ulja i zatraži pare. Mali odgovori: – Tatko nije dao pare. – Onda nema ulja – reče komšija i vrati ulje nazad. Klinac ode kući i vrati ocu praznu flašu i reče: – Komšija neće da pokloni ulje, traži da mu platimo. Piroćanac uze flašu, nagnu je nad šarku i odgovori sinu: – Jesam ti rek’o da ne treba pare, ima taman da podmažem šarke.

Došao mali Piroćanac iz škole pa kaže ocu: – Tatko, sutra je u školu maskenbal, će mi kupiš masku? – Oću sine, ću ti kupim masku! Ode Piroćanac u grad, u jednoj prodavnicu nađe on maske, ali cene visoke, od 3000 do 5000 din, u drugoj prodavnici isto tako – preskupo! Kako da da tolike pare za samo jedan dan!!! Vrati se Piroćanac kući, pozove sina i kaže da mu je kupio masku, a onda mu turi čačkalicu u du*e i kaže mu u šta se maskirao. Sutradan, ode mali Piroćanac u školu i deca ga pitaju: – A be, mi svi imamo maske, gde je tvoja? U šta si se ti maskiro? – Ja sam ratluk, eve je čačkalica, kaže mali Piroćanac pa pokaže na du*e.

Obratio se Piroćanac svom lekaru zbog velikog problema, ima zatvor i ne može nikako to da reši. Lekar mu prepiše lekove i objasni kako da ih koristi pa da se javi za nedelju dana na kontrolu. Prodje nedelju dana, Piroćanac popije sve lekove po dobijenim uputstvima i dodje na kontrolu potpuno očajan i kaže lekaru: – Sve sam te poslušaja ali i dalje ne mogu u klozet. Doktor se više nije ni trudio nego samo reče Piroćancu da ubaci u WC šolju pedeset evra i to će mu pomoći. Uradi Piroćanac teška srca kako je lekar rekao i sutradan stiže, uleće bez kucanja u ordinaciju i sav srećan povika: – Uspeo sam!!! Doktor nimalo iznenadjen, odgovori: – Znao sam da će da ti zine du*e na pedeset evra!

Svakodnevno Piroćanac ide peške na posao i peške se i vraćao. Kuća mu je baš daleko od fabrike, gubi dosta vremena da ode i da se vrati. Uzalud ga ukućani savetuju da ne ide peške, uporno on to i dalje čini. Vraća se Piroćanac jednog dana besan kao ris, psuje, galami, lupa vratima. Niko od ukućana ne sme da pisne dok se nije ohrabrila njegova majka da ga pita: – A bre sinko, kako se to ponašaš? Ili kazuj koje ti je il’ se smiri. – E majke. Pojeftineo autobus za pet dinara. – Pa što te briga? Što si ti ljut? – Epa, s’d manje uštedim što idem peške.

Imao Piroćanac nestašnog sina koji je stalno upadao u nevolje. Trčkarao mali pored nabujale reke, bacao kamenčiće i oklizne se, upadne u reku i počne da se davi. Srećom, naišao je hrabar čovak i bez razmišljanja skočio u nabujalu reku, uhvatio malog za jaknu, izvukao ga na obalu i poslao ga kući. Ipak je bio preplašen pa je otišao u kafanu da se malo smiri uz rakijicu. Mali Piroćanac je u medjuvremenu stigao kući, ispričao šta se dogodilo i otac odmah krene da pronadje spasioca. Ušao je u kafanu, ugledao čoveka koji mu je spasao sina i obratio mu se: – Je li, ti si mi spasio sina od davljenja. Čovek skromno odgovori: – Jesam, ja sam ga spasio. A Piroćanac će ljutito: – A gde mu je kapa.

Pobožni Piroćanac redovno ide u crkvu i uvek ostavi neki sitniji prilog. Takav je red. Jedne nedelje dodje na jutrenje, gužva u crkvi, pomoli se i lati se džepa da opet ostavi prilog. Medjutim, u toj gužvi umesto sitnih novčanica ostavio je petsto dinara na ikoni. Živ se pojeo zbog greške i smisli način da to ispravi. Svake sledeće i svake naredne nedelje, piroćanac se pomoli, nakloni i onda šapne ikoni: – Pretplatnik.

Objašnjava Piroćanac svom gostu kojim putem da stigne do njega. – Najpre skreneš desno kad udješ u Pirot. Dodješ do kružnog toka i iz njega izadješ levo. Ta ulica je dugačka, ideš do kraja, skreneš opet levo i udješ u moju ulicu. Peta kuća sa zelenim krovom je moja. Ostaviću otvorenu kapiju. Udješ u dvorište, parkiraš auto, ideš sa zadnje strane kuće, popneš se uz stepenice i videćeš ulazna vrata. E, ta vrata otvoriš nogom i udješ. Čekamo te. Gostu je sve jasno osim jednog detalja: – A zašto nogom da otvorim vrata? Piroćanac mu objasni: – Nećeš valjda da dodješ s’prazne ruke?

Izveo Piroćanac ženu u grad da prošetaju. Žena čežnjivo gleda izloge, ali ništa ne govori jer zna da bi uzalud bilo šta poželela da joj kupi. Medjutim, kada su prošli pored jednog restorana iz koga se širio neodoljiv miris roštilja, nije uspela da se uzdrži: – Joj, kako lepo miriše, baš bi mogli da udjemo i naručimo bar najmanju porciju. Piroćanac je odmah rešio problem: – Dobro, idemo do najbliže pekare da kupimo lepinju pa će se vrnemo da gricnemo lepinju, malo pomirišemo roštilj, pa gricnemo, pa pomirišemo…

Došao Piroćanac sa sinom u mesaru da kupi prase za krsnu slavu. Pita mesara: – Kolko je pare ovoj malečko prasence? – Dve iljade. – A kolko pare ovoj po golemo? – Petstotine dinara. – Kakoj to da je golemo pojeftino? – Pa golemo ima sidu. – E daj mi onda golemo. Sin Piroćanca povika: – Tato, tato, pa ču li ti da golemo ima sidu? – Ču, ču. Al, mi ga neće je*emo nego će ga jedemo.

Mali Piroćanac mnogo voli slatkiše i stalno moli mamu i tatu da mu kupe nešto slatko. Piroćanac stalno odlaže odluku da ispuni detetu želju i kada je žena insistirala da mu kupi bombone, Piroćnac donese kući jednu kesu bombona i da detetu jednu. Kada je dobio bombonu, mali Piroćanac je danima držao i prevrtao po ustima, Sažalila se mama i kaže mužu: – Molim te skini detetu celofanče. Neka se zasladi malo.