Krenuo Perica u školu čemu se baš radovao i od prvog

dana je marljivo radio, učio, trudio se ali, muke tantalove,

jako mu je teško išlo učenje.

Uključila se cela familija, pomažu svi, i brat i mama i tata.

Ali, ni makac. Matematika je Perici zaista zadavala mnogo muka.

Učili ga brojanje svi od reda, ali uzalud.

Rezultati su stalno izostajali, nikako da nauči.

I, konačno se jednog dana vrati kući presrećan i radostan

vičući još sa ulice:

– Mama, mama, naučio sam da brojim.

Mama, naravno srećna zbog njega:

– Odlično Perice. A do koliko si naučio da brojiš?

– Do pet.

– Hajde da čujemo.

– Dva, tri, četiri, pet.

– A gde ti je jedan?

– Pa, kod učiteljice u dnevniku.