Mlada Leskovčanka izašla iz škole, prozujala kroz grad i na

putu do kuće srela nekoliko drugarica koje su je pozvale na

kafu u obližnji kafić.

Mladost ko mladost, ne obazire se na vreme koje proleti u

lepom druženju i razmenjivanju pogleda sa zgodnim momcima.

Zaboravila Leskovčanka da treba da se vrati kući ili da se bar javi

roditeljima koji je iščekuju i brinu da se nije nešto dogodilo.

Usred prijatnog razgovora prenuo je zvuk mobilnog telefona i ona ciknu:

– Lele, zove me tatko. Alo!!!

– Kude si ti?

– U grad.

– Ajde dolazi doma, pet sata si u grad.

– Pa pijem kafu be tato.

– Pa na infuziju li ti gu davav?