Izveo Piroćanac ženu u grad da prošetaju.

Žena čežnjivo gleda izloge, ali ništa ne govori

jer zna da bi uzalud bilo šta poželela da joj kupi.

Medjutim, kada su prošli pored jednog restorana

iz koga se širio neodoljiv miris roštilja, nije

uspela da se uzdrži:

– Joj, kako lepo miriše, baš bi mogli da udjemo i

naručimo bar najmanju porciju.

Piroćanac je odmah rešio problem:

– Dobro, idemo do najbliže pekare da kupimo

lepinju pa će se vrnemo da gricnemo lepinju, malo

pomirišemo roštilj, pa gricnemo, pa pomirišemo…