Piroćanac već dugo ima grižu savesti. Ne može

da spava, ne može da jede. Muči ga nešto i

on ode kod sveštenika da se ispovedi nadajući

se da će mu biti lakše.

Upita sveštenik Piroćanca:

– Šta te muči sine?

– Oče, za vreme rata sam skrivao Jevreje

u svom podrumu.

– Pa to nije greh već dobro delo.

– Jeste, znam, ali ja sam im to i naplaćivao.

– Ništa za to. Troškovi su veliki a oni imaju

pa su mogli da ti pomažu da lakše prežive.

– Ali oče, ja im još nisam rekao da je rat

gotov.