Šeta plavuša svog psa dosta dugo, a napolju sneg,

hladno, desetak stepeni ispod nule. Mora da prošeta

psa pre spavanja a smrzava se.

U susret joj dolazi prijateljica i zastane da popričaju.

Usred prijatnog razgovora plavuša se obrati prijateljici:

– Izvini molim te, sada već moram da požurim kući.

Prijateljica se malo iznenadi što tako naglo prekida

prijatan razgovor, te je morala upitati:

– Zašto toliko žuriš? Baš je prijatno hladno, zdrav vazduh.

Odsutna plavuša snažno trlja ruke i ne odgovora.

Prijateljica će opet:

– A zašto toliko trljaš ruke, jel ti dobro?

– Ma jeste, strašno mi zebu ruke, zato i žurim, izvini.

– Pa zašto ne staviš ruke u džepove?

– Ne mogu. Rukavice su mi u džepovima.