Pop i Časna sestra krenu iz grada zajedno kroz šumu u

svoje selo a već pada mrak.

Osvrće se Časna sestra prilično nervozna.

– Zašto se stalno osvrćeš?

– Pa, mene je pope strah.

– Čega te strah?

– Bojim se da ćeš me silovati.

– Bog s tobom, ja sam pošten čovek a još sam i pop.

Smiri se ona ali, na kratko.

– Pope, mene je opet strah.

– Kažem ti da ne treba da se bojiš.

Ja poštujem božje zapovesti a i tvoju familiju i tebe.

Za par minuta osvrne se časna sestra pa šapne popu:

– Ajde pope lepo ti mene siluj pa da se više ne bojim.