Primio pop komšiju, velikog vernika na ispovest:

– Pope, grešan sam.

– Oprostiće ti Bog, ali pričaj.

– Vraćao sam se sa službenog puta i vidim devojku da stopira.

Primio sam je da je povezem da ne bi doživela neku neprijatnost.

Medjutim, ona je onako provokativno obučena, sve vreme zavodljivo

očijukala, trptala, dodirivala me a najviše od kolena naviše…

– Šta si ti uradio?

– Nagazio sam papučicu za gas, na prevaru saznao gde živi i

odvezao je kući.

– Ne razumem, zašto si onda grešan?

– U mislima pope, u mislima sam sve vreme je*o tu devojku.

– Da, da.

Može da se greši i u mislima i u stvarnosti a može da se

greši i nečinjenjem.

Za oprost svako veče da popiješ kantu vode.

– Ma šta pričaš pope? Ko još pije toliko vode?

– Vo, sinko, vo.