Živele snajka i svekrva u istom domaćinstvu i svekrva je stalno

snajku oslovljavala sa „Sunce moje“ a snajka cvetala od zadovoljstva,

presrećna pa je stalno išla po komšiluku i hvalila se:

– Znate li kako mene ,moja svekrva stalno zove? Sunce moje i to

u svakoj prilici.

Komšinica kod koje je najčešće navraćala sluša, čudi se a pomalo

i ne veruje.

I, jednom prilikom dodju i snajka i svekrva kod komšinice da popiju

kafu pa kaže komšinica svekrvi:

– Malo koja svekrva voli snajku kao ti. Ova tvoja se stalno hvali da je

zoveš sunce. A što je zoveš tako?

Kaže svekrva komšinici:

– Možeš li ti sada da izadješ i da gledaš u sunce?

Izadje komšinica, uperi pogled u sunce ali, ne može nikako, sve žmirka

i kaže:

– Pa, ne mogu.

– E, i ja ovu moju ne mogu očima da gledam.