Piše otac koji se bavi poljoprivredom sinu pismo a sin se

nalazi u zatvoru, nevino osudjen.

U pismu mu se žali na teškoće koje ima:

– Toliko je tvrda zemlja ove godine da ne mogu motiku da

ubodem, a kamoli da obradjujem i sadim.

Voda mi je jako daleko da bar malo natopim da zemlja omekša.

Znam sine, da si ti ovde, pomogao bi mi.

Sin odgovara ocu:

– Ne kopaj nikako.

Tamo sam zakopao svo švercovano oružje.

Čekaj da izadjem iz zatvora.

Policija proverava sva pisma zatvorenika pa tako i ovo pismo.

Pošalju ekipu, prekopaju celo imanje i…. ništa.

Piše sin opet ocu pismo:

– Eto, sada možeš da sadiš šta god želiš.