Svakodnevno Piroćanac ide peške na posao i peške

se i vraćao.

Kuća mu je baš daleko od fabrike, gubi dosta vremena

da ode i da se vrati. Uzalud ga ukućani savetuju da ne

ide peške, uporno on to i dalje čini.

Vraća se Piroćanac jednog dana besan kao ris, psuje,

galami, lupa vratima.

Niko od ukućana ne sme da pisne dok se nije

ohrabrila njegova majka da ga pita:

– A bre sinko, kako se to ponašaš? Ili kazuj koje ti je

il’ se smiri.

– E majke. Pojeftineo autobus za pet dinara.

– Pa što te briga? Što si ti ljut?

– Epa, s’d manje uštedim što idem peške.