Negde u severnim krajevima, vozač kamiona je

prinudjen da promeni gumu na kamionu. Veje sneg,

duva jak vetar, guma ogromna i teška a vozač premoren

od duge vožnje. Psuje u sebi, ne zna da li je više umoran

ili smrznut, gladan ili žedan. Kada je konačno uspeo da

završi posao nekako se dokopa kabine, uključi grejanje i

jedva uspe da se smrznutim rukama lati telefona koji je

uporno zvonio.

Sa druge strane je brižna žena:

– Gde si? Odavno te očekujem. Brinem jer je trebalo odavno

da stigneš a tebe nema. Užasno je nevreme, još se ni na telefon

nisi javljao.

– Ma, ni sam ne znam. Negde na nekom parkingu, pukla mi guma,

jedva sam uspeo da je zamenim i sada pokušavam da se malo ugrejem

i krećem ka kući.

Žena pokuša da ga uteši:

– Pa šta ćeš? Takav ti je posao.

– Da, da. Eto, nisam slušao majku, a lepo mi je govorila: „Uči sine,

za ginekologa, novčanik će ti biti uvek pun para a ruke uvek u toplom.“