Imao Piroćanac nestašnog sina koji je stalno upadao

u nevolje.

Trčkarao mali pored nabujale reke, bacao kamenčiće i

oklizne se, upadne u reku i počne da se davi.

Srećom, naišao je hrabar čovak i bez razmišljanja skočio

u nabujalu reku, uhvatio malog za jaknu, izvukao ga na

obalu i poslao ga kući.

Ipak je bio preplašen pa je otišao u kafanu da se malo

smiri uz rakijicu.

Mali Piroćanac je u medjuvremenu stigao kući, ispričao

šta se dogodilo i otac odmah krene da pronadje spasioca.

Ušao je u kafanu, ugledao čoveka koji mu je spasao sina i

obratio mu se:

– Je li, ti si mi spasio sina od davljenja.

Čovek skromno odgovori:

– Jesam, ja sam ga spasio.

A Piroćanac će ljutito:

– A gde mu je kapa.