Venčali se muž i žena i prvu noć oni obavljaju bračne

dužnosti, sve pršti celu noć.

I sutradan, za vreme prvog porodičnog ručka, čeka muž,

pripremio se za bogatu trpezu uzeo viljušku i nož, a ono

žena nosi veliki tanjir, a u njemu samo jedna šargarepa.

Misli muž, možda je umorna od sinoć i pojede šargarepu.

I drugi dan opet isto, čeka muž veliki ručak, a ono opet i

to mala šargarepa. Pomisli on, možda misli da sam

vegetarijanac.

I treći dan žena opet donese jednu šargarepu.

Muž poludi, ustane, počne da viče:

– Pa dobro ženo, šta ti misliš šta sam ja?

Ja sam ogroman čovek, treba mi jaka i bogata hrana.

Nisam životinja da jedem samo biljke. Meni treba meso!“

„Eh, dušo, je*eš kao zec, jedeš kao zec.“