Zet i tašta:

Spakovala tašta kofere, dosadilo joj da bude sama, i

krenula kod zeta i ćerke da provede nekoliko meseci.

Putovanje potraje ali napokon stigne.

Zet je zatekne pred vratima:

– Zdravo dragi zete. Eto, ja stigla. Mogu li da ostanem neko

vreme ovde?

– Može, može.

I zet ode na posao. Udje u kancelariju i prepričava kolegi:

– Spremio se ja prošle nedelje na posao i krenem, kad pred

vratima moja tašta.

– I? Šta je poenta? Šta je dalje bilo?

– Pitala me je da li može da ostane nekoliko meseci.

– Pričaj bre čoveče. Šta si joj rekao?

– Rekao sam da može.

– Pa???

– Eno je još uvek pred vratima.