Boluje tašta a zet „sve“ čini da joj olakša bolest.

Medjutim, završi se to tako što je tašta otišla Bogu na ispovest.

Organizovao zet lepu sahranu svojoj tašti, ipak je njegova

žena taština jedinica.

Nakon nekog vremena , potrudi se zet da tašti i spomenik postavi.

Nadje dobrog kamenoresca, uradi ovaj sve što su se dogovorili.

Kada su obeležavali godišnjicu, okupila se rodbina, prijatelji, došli

na groblje i imaju šta da vide.

Ploča je sva ispucala.

Neko od zetovih rodjaka mu šapatom kaže:

– Zar nisi ipak mogao da poručiš neki kvalitetniji spomenik?

– Ma, jesam.

Ovaj je baš skup i kvaliteten, nego, mora da je veštica pokušala da izadje.